Mislim da je bila sreda, ja sav mamuran odem na posao, ćale vidi da sam mamuran i da mi neki bzv zadatak u kancelariji, bavimo se pretežno građavinom, ćale je arhitekta dok sam ja tu za fizičke poslove i gužva neka to jutro, dernjava, haos.. svi se razbežali, dođe neki lik mojih godina (25) pita za neke cene, kažem ja ma ajmo na kafu, pričamo o svemu osim o poslu, na kraju mu kažem, ae da vidiš neke projekte, kako radimo, iz prve ruke, kontam hoće lik stan da prepravlja i taman da mi pravi društvo, obiđemo par gradilišta, kaže javiće se. Sledećeg meseca je moj ćale potpisao ugovor života, naravno zasluge su pripale meni i sada ga interesuje i moje mišljenje. Zbog obima posla smo zaposlili još 15 radnika. Ceo život je samo pitanje imaš li sreće.
Nema komentara:
Objavi komentar