.
Bio sam sa devojkom 4,5 godine, divna devojka još bolja osoba. Viđali se jednom nedeljno jer zbog posla nisam mogao dolaziti češće do nje a i novčana situacija nije bila baš bajna. Posle 2 godine zabavljanja dobijam posao bliži njoj sa 3puta većom platom, iznajmljujem stan i unosim krevet, prazan orman, stolić za dnevnu jedan tanjir i jednu viljušku jer nisam imao više.
Ona je bila uz mene non stop jeli smo na smenu iz tog jednog tanjira sa tom jednom viljuškom, sredili stan, uskoro prebačaj još bliže njoj gde kupujem stan i sređujemo ga kako nama odgovara, samo nama da bude lepo…sve sredili, skockali, namestili i onda ko grom iz vedra neba…ostavi mene moja devojčica sa izgovorom da joj je dosta svega i da joj je veza postala monotona. Ja umalo umro nisam, i dalje je volim, sanjam, osećam je tu u stanu… Od raskida se nismo čuli, ni poruku jedno drugom da pošlaljemo, tvrdoglav sam jako i neću prvi da se javim a neću ni da smetam… Sve bih dao da imam nju ponovo…
Nema komentara:
Objavi komentar